Истраживање је обухватило 1.993 ученика узраста од 11 до 17 година, из 37 основних и 27 средњих школа, укључујући и нашу школу, а бавило се њиховим дигиталним навикама, коришћењем друштвених мрежа, искуствима и ризицима у онлајн окружењу, као и утицајем дигиталних технологија на психолошку добробит младих.
Неки од посебно занимљивих, али и забрињавајућих налаза показују:
– Доминацију паметних телефона. У Србији 95% деце свакодневно приступа интернету путем мобилног телефона (што је изнад европског просека), док коришћење рачунара бележи пад на 28%.
– Масовну употребu вештачке интелигенције. Чак 98% анкетираних у Србији користили су алате засноване на AI, најчешће за школске обавезе, учење и сажимање градива. Петина деце тражи од AI савете о здрављу и личним проблемима (што је међу највишим процентима у Европи).
– Друштвене мреже користе се пре старосне границе. Две трећине деце млађе од 13 година свакодневно користи неку друштвену мрежу, упркос званичним старосним ограничењима.
– Изложеност ризицима и говору мржње. 40% деце у Србији сусреће се са порукама мржње, бар једном месечно (значајно више од европског просека од око 30%). Сваки десети ученик доживео је дигитално насиље, а мање од половине деце на нивоу Европе (48%) изјавило је да се осећа безбедно на мрежи.
– Дигиталне вештине је потребно развијати. Деца високо оцењују своје техничке и комуникационе вештине, али критичко процењивање информација и разумевање рада алгоритама остају слабије развијени.
