Наше реке – Како се односимо према природи, а како према рекама?

Према материјалу који се може наћи на сајту Завода за заштиту природе, помиње се да су реке данас један од најосетљивијих екосистема у Европи.
Садржаји који су заинтересовали ученике говоре о томе да: „Површинске воде имају бројне појаве, пределе и просторе који су заштићени и посебно атрактивни са научног, образовно-васпитног, еколошког, естетског и социо-културног поимања. Најзначајнији и најлепши међу њима су веома познати попут Крупачког врела, Таорских врела, Бјелушке потајнице, Власинског језера, слапова Сопотнице, водопада Прскало (на фотографији), водопада Рипаљка и других.“

У наставку можете погледати текст натписа kоординатора Еко-школе Јагоде Петровић-Укај.

Наше реке

Пажњу ученика привукла је и информација да „У  Србији, по проценама стручњака, живи око 100 врста риба. У односу на број од око 550 европских врста, ихтиофауна Србије представља 20% свих слатководних врста риба на простору Европе. Јужна Србија, а пре свега реке Пчиња и Драговиштица, представља северне границе ареала неких врста риба егејског слива, као што су буресијева бркица и источна мренка. “

Развијене дигиталне компетенције ученика, коришћењем савремених електронских уређаја, помогли су приликом проналажења значајних информација о рекама и о 14.марту, као међународно значајном датуму којим се обележавају напори свих заљубљеника у реке, да оне остану чисто и безбедно станиште својим становницима, а нама да буду и одмориште након учења и учионица из које сазнајемо природне процесе чијих су реке део.

Ово истраживање карактеристика наших река реализовано је у сарадњи ученика одељења: 1- ₃, 1- ₄, 2- ₂.