У Геодетској техничкој школи, у понедељак, 4. 5. 2026. године, у част жртвама масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар“, као и у Дубони и Малом Орашју, одржан је перформанс под називом „Светлост остаје“.
Кроз тиху симболику и снажне поруке, присутнима је упућен позив на трајну будност, присутност, емпатију и одговорно реаговање. Поред одавања почасти жртвама, перформанс је нарочито указао на важност неговања успомена.
Назив перформанса носи дубоку симболику – иако су животи физички угашени, траг који су страдали оставили у срцима својих породица, пријатеља и суграђана светли неугасивим сјајем. Светлост тако постаје отпор забораву и обећање да ће жртве остати вечни подсетник на драгоценост сваког живота.
Главна порука перформанса била је да повратка на старо нема. Живот наставља свој ток, али је сада другачији за свакога од нас. Истакнуто је да сећање није само освртање уназад, већ свесна одлука о томе како ћемо корачати унапред. Одговорност је на сваком појединцу да „примети“ – да препозна осећања другог, реагује на неправду и не окреће главу.
„Светлост остаје“ позвала је све присутне на ново заједништво. Кроз уметнички израз наглашено је да су емпатија и солидарност темељи на којима се може градити друштво које лечи своје ране. Само ако смо ту једни за друге, ако разумемо и подржавамо једни друге, можемо спречити да мрак поново надвлада. Само тада „Светлост остаје. У нама. И међу нама.“
Перформанс „Светлост остаје“ осмислила је психолог школе Ружица Петровић Гашевић, а у реализацији су учествовали ученици другог и трећег разреда: Драгана Поповић, Наталија Радивојевић, Сара Јововић, Софија Бојовић, Калина Ивановић, Милица Јоргић, Тара Цвијић, Милица Мијатовић и Алекса Смиљанић.
