Зовем се Сретен Ђурић и живим у Београду.
За Геодетску техничку школу сам се определио, јер се чланови моје породице баве геодетском струком.
Од почетка ми је била жеља и циљ да завршим Грађевински факултет, Геодетски одсек, али да бих уписао жељени факултет, најпре треба завршити средњу школу са што бољим успехом, што сам и урадио. Поносан сам на своја постигнућа, јер сам један од најбољих у генерацији ове школе.
Мотивација ми је била, и остаће, моја породица и пријатељи који ме увек бодре, без обзира на резултат. Они ће ме увек натерати да, ма колики пад био, опет устанем и наставим да се борим.
Никада ми није био циљ што виши просек и што боља оцена, већ ми је било најбитније да научим и заволим оно што радим. Увек се трудим да, шта год да радим, одрадим на најбољи начин.
Драго ми је што сам имао прилику да представљам школу на Републичком такмичењу из Геодетских мерења и рачунања. Захвалан сам сваком професору који ми је излазио у сусрет претходне четири године. Посебно бих се захвалио мом разредном старешини, Луки Кнежевићу, који се, не само мени, већ свакоме коме је затребала помоћ, трудио да објасни и помогне у решавању проблема. Као и ја, и он је имао прилику да искуси нешто ново, а то је старешинство. У име одељења, надам се да смо испунили Ваша очекивања!
Хвала још једном свима који су се определили за мене као ђака генерације.
Геодетска техничка школа ће остати на посебном месту у мом срцу, како због друштва које сам имао, тако и због свих успомена које носим из ове школе.
Колико је мој успех то што сам ученик генерације, толико је и Ваш, јер сам имао велику подршку наставника ове школе, као и своје породице и пријатеља.