Проналазимо у медијима инфомације које говоре о загађеном ваздуху у Београду. То је био разлог наших дискусија и истраживања. Као ученици завршне године, стало нам је да се упознамо са детаљнијим чињеницама о индексу загађења и да покушамо да одредимо мере које сами можемо да предузмемо у смањивању загађења. „Према просечној измереној вредности свих мерних станица у Београду, број ПМ2.5 честица данас износи 179“, наводе медији, док је пре неколико дана тај иднекс износио и више, присећамо се. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/beograd-danas-ponovo-najzagadjeniji-grad-na-svetu/
Ово нас је упутило да пронађемо нешто више о овим честицама:
„ПМ суспендоване честице су чврста материја која се налази у ваздуху. У питању су лебдеће честице или „ситна прашина“. Суспендоване честице могу бити природног и антропогеног порекла. Антропогене настају као последица некомплетног сагоревања фосилних горива. Пре свега је реч о кућним и индивидуалним ложиштима где се сагоревају чврста горива попут угља и дрва, али и дизел моторима. ПМ 10 значи да су то честице мање од 10 микрометара у аеродинамичном промеру. ПМ 2.5 значи да су мање од 2.5 микрометара – што су честице ситније, то су опасније јер дубље продиру у организам приликом удисаја. Да би се ваздух сматрао чистим, концентрација ПМ 10 честица не треба да буде већа од 40 микрограма по метру кубном, а прекорачења не смеју бити дужа од 35 дана годишње. https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-51117612
Саобраћај, као један од значајних елемената урбаног живота, део је наше свакодневнице и његова фреквенција у околини наше школе је интензивна. Фабрике у граду и шире обезбеђују економски просперитет, такође. У хладним данима који долазе, грејање је једна од потреба са којом се срећемо.
Како обезбедити тас који ће уједначити потребе и могућности савременог града, као што је Београд?
Свесни смо да без ваздуха, без чистог ваздуха, нећемо живети квалитетно и нећемо моћи да очувамо здравље. Више је фактора који доводе до повећања степена загађености ваздуха и намера нам је да о томе и даље учимо како бисмо у будућности могли да радимо на стварању племенитијих услова за живот, да као инжењери или стручњаци других делатности, обезбедимо ведре дане за све нас.
Јагода Петровић-Укај
Координатор Еко-школе