Ученици наше школе који воле шах могу се придружити шаховској секцији која је од ове школске године почела да ради под руковођењем професора Владимира Љубичића.
Позив важи и за оне који тек желе да се упознају са овом древном игром.
Интересантна је легенда која говори о настанку ове занимљиве игре, а можда ће неког мотивисати да се секцији придружи.
Прича нас води у далеку Индију.
Када је индијски цар Шерам упознао и научио да игра шах, био је толико одушевљен игом, да је желео да доведу човека који је измислио шах како би га лично наградио.
Проналазач шаха је био, скромно одевен учењак Сета.
Цар му је рекао како је одушевљен игром и жели га богато наградити. Рекао је како може да бира било коју награду, јер је он цар великог царства и толико је моћан и богат да му може сваку жељу испунити. После кратког ћутања, Сета му је одговорио како ће му жељу саопштити сутра.
Сутрадан, када је сета дошао пред цара, одговорио му је како би желео жито.
– Жито? – зачуђујуће је питао цар – Колико хоћеш жита? Колико џакова, кола, амбара…
Сета му је рекао да жели да му се на прво поље шаховске табле стави једно зрно пшенице, на друго два зрна, на треће 4, и тако даље, да се на свако наредно шаховско поље стави два пута већа количина него на претходном пољу и тако да се испуни цела шаховска табла.
Цар је био изненађен, па помало и увређен, зато што је млади мудрац био толико скроман. Али убрзо је схватио да је његова молба све саме не скромна. Донели су врећу пуну пшенице и почели да стављају зрна на шаховска поља: једна, сва, четири, осам, шеснаест.. Нису дошли ни до двадесетог поља а врећа је била потпуно празна! А како се број зрна двоструко овећавао на сваком следећем пољу цар и његови дворани схватише да неће бити у стању да испуне своје обећање. То је била количина од веровали или не 18.446.744.073.709.551.615 зрна.
Цар се замислио, када су му математичари рекли да његове робне залихе нису довољне, па да их има и сто пута више. И напокон је смислио, позвао је Сета и рекао му: Драги човече, не желим те преварити нити за једно зрно, па ћеш ти своју награду бројати заједно с мојим слугама. Чувши то, Сету је постало неугодно, и почео се извињавати како има неког хитног посла. Сестра му је на другом крају земље пред порођајем, а муж јој је умро. На то се цар насмејао и дао му богату награду, да шири глас светом о његовој милостивости.“